Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kratkoročne hartije od vrijednosti". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



1. У в о д

Настанак власничких хартија од вриједности везује се за вријеме колонијалних освајања када су иницијатори експедиција у недостатку сопствених средстава прикупљали улоге других људи који би, у случају успјеха подухвата, били вишеструко враћени. Временом су ти улози у подухватима прерастали у удјеле у компанијама које су тај подухват изводиле. Тако су настајале прве власничке хартије од вриједности. Сматра се да је прво акционарско друштво (АД) била енглеска Muscovy (Russian) company основана 1553. год. као експедиција која је требала да истражи сјеверни пут до Азије, а након неуспјеха успјела да успостави трговину са Русијом. Могућност лаког прикупљања средстава довела је до правог процвата АД. У Енглеској су почетком XVIII вијека свакодневно ницала нова АД са разноврсним и често бесмисленим циљевима. Крах највећег од њих Компаније Јужних мора (South Sea Company) имао је за посљедицу доношење низа закона (Bubble Acts) који ће наметати финансијским подухватима тога типа низ строгих забрана и ограничења.

Од самих почетака берзе приступ трговини је био ограничен на одређен број трговаца који су испуњавали заједнички установљене услове. Ово правило је остало и дан данас на модерним берзама, а све у циљу остваривања максималне сигурности и повјерења. Једино овлашћени берзански посредници који су испунили одређене услове и прихватили берзанска правила имају право приступа тзв. берзанском паркету на коме се обавља трговина. Данас, када преовлађује електронско трговање берзански паркет практично више не постоји (осим као атракција на појединим берзама) али је трговање и даље дозвољено само преко берзанских посредника.

Само трговање на берзи представља најзначајнију берзанску активност. Остале функције берзе листинг, информисање, клиринг и салдирање постепено су настајале око функције трговања током развоја берзанског пословања.

Сам настанак берзи везује се за састанке трговаца, који су се одржавали на истом мјесту у исто вријеме, из којих су се изродила и прва правила берзанске трговине. Њима су регулисани основни односи између трговаца на берзи да би се током историјског развоја берзанског пословања искристалисали до најситнијих детаља.

Наравно, трговина хартијама од вриједности не обавља се само преко организованих тржишта тј. берзи. Секундарна трговина обавља се и преко других тржишта.

4. Краткорочне хартије од вриједности

Према року доспећа хартије од вредности деле се на краткорочне и дугорочне хартије од вредности.

Хартија од вриједности чији је рок доспјећа дужи од годину дана од дана емитовања јесте дугорочна хартија од вриједности.

Хартија од вриједности чији је рок доспјећа краћи од годину дана од дана емитовања је краткорочна хартија од вриједности.

Инструменти тржишта новца су инструменти којима се на тржишту новца тргује с минималним валутним и кредитним ризиком. Рок доспјећа им је до једне године (или краћи). Краткорочна природа тих инструмената ограничава нестабилност њихових цијена ако дође до промјене каматних стопа – због чега им је ризик минималан. Постоје двије категорије инструмената тржишта новца:

хартије од вриједности с кратким роком доспјећа, којима се не тргује на берзи, а у које се убрајају:

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]